From Returnees 1 (2017)

Dodelom nagrada završen Međunarodni filmski festival kratkog metra sa romskom temom FROM

Tokom prethodna tri dana, u Malom Iđošu u Državi umetnosti, State of Art, prikazano je preko dvadeset filmova kratkog  metra sa romskom tematikom.  Festivalska publika bila je u prilici da sagleda na koji način reditelji iz celog sveta vide ovu nacionalnu zajednicu, probleme sa kojima se susreću kroz život, ali i filmove koji Rome prikazjuju na jedan sasvim drugačiji način koji odstupa od utemeljenih klišea. Pored filmskog festivala, otvorili smo i Državu umetnosti, State of Art, kojom će ove godine predsedavati glumica Ana Sofrenović, za koju je ovo oaza umetnosti i kreacije.

Granpri festivala  nagradu “FROM STATE OF ART “, žiri u sastavu reditelja Slobodana Šijana i Janka Baljka, dodelio je filmu Mangava Disco Punk, reditelja, Saše Stanišića iz Makedonije.

“Nakon odgledanog programa žiri sa zadovoljstvom konstatuje izuzetan kvalitet selektovanih filmova na Prvom festivalu filmova s romskom tematikom u Malom Iđošu. Imali smo utisak da smo ovih dana doputovali u pravu državu romske umetnosti. Autori iz najrazličitijih zemalja otvorili su gomilu tema i svetova u raznorodnim žanrovima. Naša jednoglasna odluka je da nagradimo zanat, precizan i jasan filmski jezik koji priča univerzalnu ljudsku priču”, rekao je u ime žirija, član Janko Baljak.

O samo festivalu, ideji, i utiscima, osnivač State of Arta, I umetnički direktor festivala Zoran Tairović, kaže :

“Ovaj festival sadrži dva aspekta. Spoljni i unutrašnji. Spoljni aspekt direktno inklinara na moju davnašnju ideju o Vojvodini kao personifikaciji evropske provanse 21 veka. Ona ima bogatstvo, za koje se plašim da ni sami Vojvodjani ne razumeju . Celokupna vertikala i horizontala vojvodjanskog kulturnog nasledja u korpusu u sistemu evropskih sistem kulturnih vrednosti nosi esenciju smisla interkulturalizma, koji je do dana današnjeg prilično nespertno definisan u najpragmatičnijem smislu reči, potencijal je tu. Slovaci, Rumuni, Madjari, Srbi, Romi, Bugari, Bunjevci, Hrvati…..u najboljem smislu reči čine kumulativnu umetničku, kulturnu bombu, koja kada bi u skladu sa akulturacijom mogla da se izvaja u jedinstvenu monolitnu vojvodjansku skulpturu zvanu brend kultura – fascinarala bi zasigurno svet.

U prevodu, imamo toliko kulturnih darova koje nismo do danas uspeli  da povežemo u rukoveti kulture. Vojvodina jeste ajnzic karta Evrope jer je ta koncentracija različitosti prava slika idealnog sveta.  U unutrasnjem aspektu, u sklopu decentralizacije kultre tražimo modus u kojem ce pristupačnost u zajednici,  a u koreposdenciji sa lokalnom samoupravom iznaći snage i mogućnosti da inicijalno pokaže spremnost da kultura postane sastavni deo realiteta običnog gradjanina . FROM bi trebalo da bude katalizator ova dva aspekta koja komuniciraju sa internaconalnim prostorom.

REČ SELEKTORA

Nakon pregledanih prijavljenih filmova sa romskom temom iz celog sveta, selektor ovogodišnjeg festivala FROM, izdvojio je 20 filmova koje ćete moći da pogledate od 07. do 09. septembra u Malom Idjosu  !  Zašto je ova tema važna, i po kojim kriterijumima je odabrana selekcija, govori selektor Filip Markovinović, novosadski reditelj.

“Da li film sa romskom temom mora obavezno biti aktivistički film?

Na žalost, još uvek, u većini slučajeva, film sa romskom temom podrazumeva jedan od dva ustaljena klišea- ili je to film koji problematizuje i pokazuje težak socijalni položaj Roma, ili je u pitanju potpuna suprotnost, da se u filmu svet Roma prikazuje kao bajkovita paralelna dimenzija u kojoj vladaju magija i apsolutna sloboda.

Ni selekcija ovogodišnjeg FROM-a nije mogla puno da pobegne ovom klišeu (bar što se aktivističkih filmova tiče, prema ovim drugim sam pomalo podozriv). Filmovi koje ćete videti u takmičarskom delu festivala najčešće razmatraju jednu od gorućih tema bitnih za romsku populaciju- to su filmovi koji za temu imaju težak socijalni položaj, značaj obrazovanja, problem ranog sklapanja brakova kao i kulturoloških razlika koje se na ovaj ili onaj način prevazilaze. To samo po sebi, naravno, nije ništa loše, čak bi se moglo reći da je i očekivano i normalno, jer položaj Roma diktira te teme.

Ipak, ukazao bi na to da se u par filmova pojavio i jedan novi kvalitet. To su urbane priče koje se ne uklapaju u prethodna dva klišea, i u kojima su Romi sastavni deo šire zajednice i svetskih trendova. Takođe, doduše dosta stidljivo odnosno u formi kratkih radioničkih filmova, tu su i radovi koje su snimili sami Romi, i koji nude pogled „iznutra“ na život mladih i teme koje njih zanimaju. Nadam se da će tokom godina koje dolaze biti više takvih filmova u selekciji FROM-a, a pre svega mislim na filmove koji Romi snimaju o Romima, jer će to biti siguran pokazatelj da postoji pomak po pitanju emancipacije romske populacije.”